Лептирић
Мол, ЈНА 83
Забавиште Лептирић је установа која пружа предшколску негу и образовање за децу узраста од 3 до 7 година. Циљ овог вртића је да деци обезбеди сигурно, љубазно и инспиративно окружење у којем могу слободно да истражују свет и развијају се.
Главне карактеристике
У Лептирић вртићу, деца су груписана према узрасту од 3 до 7 година, што омогућава мешовито учење међу различитим узрастима. Млађа деца могу учити од старијих, док старија деца преузимају одговорност за млађе.
Вртић нуди разноврсне активности које подстичу креативни и интелектуални развој деце, Радионице, музичке активност, приче и физичке игре доприносе богатству искустава деце.
Филозофија Забавишта Лептирић је да се учење најбоље остварује кроз игру. Деца стичу основне вештине и развијају социјалну и емоционалну интелигенцију кроз игру.
Вртић наглашава важност еколошког образовања, па деца имају прилику да кроз излете упознају природу. Активности на отвореном доприносе здравом развоју деце.
Кроз заједничке игре и активности, деца уче тимски рад, емпатију и комуникацију, што је кључно за развој социјалних веза.
Лептирић вртић одржава блиску сарадњу са родитељима организовањем заједничких програма и догађаја, што јача заједницу и везе међу породицама
Забавиште Лептирић има за циљ да обезбеди свакој деци сигурно и љубазно окружење где могу храбро истраживати свет и припремати се за изазове школског живота.
Путовао сам, пут ме водио, лепе чизме сам истрошио. Штап сам бацио у траву, на падини сам се сместио. Стабљику траве у уста сам узео, жваћкао, гледао, на сунцу одмарам. Гледао сам облаке, меке пахуље облака. Ветар их дува, мрси, пред очима ми сређује мноштво белих облачића. Велики облак је направио планину, мали облак је створио брдо. Из уског је направио пут, широко је постало речица. Од високог торња, од ниског кућу. Од округлог језера, од шиљастог трстике. Од коцкастог шуме, од лепршавог мараме. Од танког конца, од дебелог конопца, све то је увио, скупио у малено, у средину цвета малог. У средини малог цвета, шта је изашло из њега? Један лептир! Један диван шарен, прави лептир. Није горе и није бео! Није облак и није ветар! Главу сам сређивао, очима сам се цверцао. Мој шешир се нагињао десно, мој шешир се нагињао лево. Слетео ми је на нос, ко је овакву чаролију видео? Око мене је летео, пете су ми се окретале с њим. Срушио сам се с падине, у међувремену сам видео још једну чаролију. У ваздуху, не у облаку, лептир је играо плес. Плесао је: планину, брдо, пут, реку, торањ, кућу, језеро, трстику, шуму, мараму, конац, конопац, цвет. Изиграо ми је цео свет.
